Pitanjima koje postavim ipak završimo u detinjstvu, u prošlosti, nešto se tamo desilo što je uzrok ovom sada stanju…
Ne treba da kopamo i u detalje analiziramo šta se
to desilo, ali važno je taj događaj i emociju osvestiti da bi se moglo ići napred, da se vratimo svom unutrašnjem detetu i iscelimo ga.
Razumevanje da je sve moralo da se odigra baš tako kako jeste, zatim prihvatanje celog sebe i svojih iskustava iz prošlosti uz opraštanje i sebi i “njima” je nešto što je nužno da se uradi, da bi mogli da se rešimo sputavajućih i frustrirajućih stanja i emocija danas…
Lečiti posledicu bez uzroka ili ne obraćati pažnju na traume i iskustva iz prošlosti, a nadati se trajnom zdravlju, napretku i razvoju ljudske duše naprosto nije moguće.
Sve u našim životima što je bilo do sada, odredilo je kakvi smo danas u ovoj tački postojanja. Umesto da žmurimo, potiskujemo ili gajimo ogorčenost, bes i tugu, optužujemo druge ili društvo
i okolnosti u kojima živimo, mnogo je bolje, zdravije i produktivnije za nas, a time i za celo naše okruženje, da otkrijemo bolna mesta, zacelimo rane i otpustimo…
Prošlost je mrtva i nepromenjiva…nemamo tu više šta da tražimo i trošimo energiju na te slike i misli koje postoje samo u našim glavama…
Moć je u nama, da prestanemo sa tim, izbacimo emocije, oslobodimo se tih misli i tada sa jednom novom, svežom energijom, krenemo dalje u kreaciju svog života…
Ljubav prema Sebi i prihvatanje Sebe i Svog Života je siguran Put ka većem blagostanju na svim poljima…