Ono što je teško da prihvatimo jeste da bolest često podsvesno koristimo kao sredstvo za postizanje neke sekundarne koristi, nekad nam služi kao kreacija koja iznedri posebne talente i darove iz te patnje, a nekada kao sredstvo manipulacije, vapaj za ljubavlju ili izgovor za ne preuzimanje odgovornosti za svoj život i sopstvena nespremnost za ličnu promenu…
Na primer, znamo koliko deca znaju biti manipulativna kada se naglo „razbole“ da bi izbegli odlazak u školu, to im dođe kao sistem odbrane od neprijatnosti od ispita ili suočavanja sa nečim što im je baš teško.
Ili kada žene svoje nezadovoljstvo odnosom sa partnerom kamufliraju glavoboljom, PMS-om i sličnim simptomima kojima tada “opravdano” izbegavaju intimiziranje sa mužem ili momkom.
Imala sam slučaj majke, domaćice koja je bila vrlo nezadovoljna svojim mužem i životom koji živi pa je zbog toga stalno „bežala“ u bolest. Nije ona to radila svesno, ali razgovorom i homeopatskom terapijom smo zajedno došli do uvida da se sakriva iza bolesti da ne bi morala da preuzme odgovornost za svoj život, da potraži posao i ispuni taj deo sebe, kao i da prestane da igra ulogu žrtve i svojom bolešću iznuđuje pažnju muža i dece koji onda „moraju da brinu oko nje“, a inače svako ode na svoju stranu i baš ih briga za nju!
Eto, još jedan primer kada nam bolest služi kao manipulacija i sticanje neke dobiti za sebe.
A s druge strane, neka velika umetnička dela su nastala upravo iz velike patnje i boli, kao kod poznate španske slikarke Fride Kalo, na primer, koja je svoja najlepša umetnička dela uradila upravo kroz svoju patnju…
Interesantan mi je i moj sopstveni slučaj iz jednog perioda mog života.
Davne godine kada sam bila u završnoj fazi emotivne veze spopale su me razne boljke, krenula sam lekarima i svaki je dodavao po neku dijagnozu i terapiju. Na kraju sam ostala bez glasa, potpuno i već sam imala zakazanu operaciju polipa na glasnicama za koje su sumnjali da su maligni.
Srećom i Božjom milosti tada, poslušala sam svoju intuiciju i umesto da sam otišla na operaciju, upisala sam homeopatski koledž i donela odluku da izađem iz loše veze i… glas mi se vratio! Od onda više nikada nisam samu sebe lišavala „prava na svoj glas“, i nikada više nisam imala taj problem sa grlom, a od tada je prošlo više od 15 godina.
Sada znam da je moje biće bežalo u bolest zato što sam izbegavala da se suočim sa svojim novim porazom, sa usamljenošću, početkom klimaksa, egzistencijalnom brigom za sebe i dete i još mnogo strahova i predrasuda koje sam tada imala sa svoje 43 godine.
Pogledati sebe ogoljenu i ranjivu, isceliti sve strahove i razočarenja kojih se do tih godina mnogo nakupilo ( prošla sam bila i rat u Hrvatskoj i izbeglištvo i razvod u Nemačkoj i bombe u Beogradu..), zaista nije bilo lako.
Ali, uz pomoć homeopatije i knjiga samopomoći Lujze Hej, razno raznih alatki za rad na sebi, na svojim emocijama i pogrešnim uverenjima, prešla sam na ovu drugu – zdraviju i svesniju stranu. 
Moj život je poprimio novi smisao za mene, postala sam srećnija i odgovornija i shvatila da mogu sama da stojim na svojim nogama i da je moć za zdravlje i radost unutar mene same.
Kada mislimo da ne možemo sami, kada se “kačimo” za partnera iako taj odnos za nas nije ni dobar ni zdrav, to je poziv da se probudimo i menjamo sebe!
Bolest i simptomi su nam tada prijatelji koji nas pozivaju na tu prelepu promenu iz nemoći u moć i iz sopstvenog zatvora punog straha u slobodu i novu ljubav za sebe i svoj život. 
Kontraproduktivno je samo ublažavati simptome farmacijom, treba krenuti putem uzroka i onda će uz malo sreće simptomi nestajati sami od sebe.
Samo ljubavno prema sebi, hrabro i srećno nam svima!!