Ako vas je privukao ovaj naslov, verovatno imate neki izazov i teškoću vezanu za ishranu. Bilo da se radi o intoleranciji na određenu vrstu hrane, gojaznost, patite li se sa anoreksijom ili bulimijom svakako u svim tim slučajevima optužujemo hranu, ona je ta koja nam stvara problem. Mnogi od nas se muče raznim dijetama, zbog viška kilograma ili zdravlja, izbegavamo neke namirnice zbog neprijatnosti u telu koje osećamo posle obroka… Ili smo na specijalnoj dijeti zbog neke bolesti…
Svi znamo da bi bilo najbolje hraniti se zdravom, organskom, nekadašnjom hranom naših baka i dedova, neprskanom i netretiranom, ali to danas teško nalazimo. Zbog opšte zatrovanosti vazduha i zemljišta teško možemo da računamo da jedemo čistu i zdravu hranu odakle god da smo je nabavili.
Šta ovim uvodom želim da kažem? Želim da vam za trenutak odvratim pažnju sa hrane i njene eventualne štetnosti i da probamo da nađemo uzrok našem disbalansu u ishrani na drugom mestu… u sebi!
Bilo bi dobro postaviti sebi pitanje čime mi to sebe hranimo, kojim mislima i emocijama, koje su nam predrasude i negativna uverenja i u kom trenutku života ( najčešće do 5. godine ) se nismo uspeli povezati sa našom majkom ljubavlju koja je nama tada trebala, pa zato danas ne volimo sebe dovoljno… Ta praznina ostaje celog života i samo postaje sve veća. U nekom trenutku počinjemo da ju zatrpavamo hranom ili nekom drugom ovisnosti.
Hrana = ljubav! To nam je više nego jasno kada vidimo bebice koje potpuno prepuštene, potpuno ovisne i sa punim poverenjem sisaju majčino mleko koje njima znači i Ljubav i Život!
Naši današnji problemi nastaju uglavnom iz tog perioda: u kakvom emotivnom stanju je bila naša majka dok nas je hranila dojkom ili flašicom? Koliko je ona bila u ljubavi i miru sa sobom i svojom bebom? To ne znamo… Ako je majka tada bila rastrojena, u disharmoniji sa vašim ocem i porodicom uopšte, ako je bila nespokojna zbog egzistencijalnih problema ili naprosto nije bila spremna za ulogu majke zato što i sama sebe nije prihvatala i volela, to će sve dete osetiti, “posisati” sa majčinim mlekom ( tu mislim i na adaptirano mleko i hranu uopšte ) i ostati večno “gladno” i nedovoljno voljeno!
Pogledajte samo oko sebe koliko ljudi je ovisno o nezdravoj ili prevelikoj količini hrane, cigaretama, alkoholu i drogama? Ima tu još emotivnih poremećaja koji idu iz tog ranog detinjstva, ali da se sad držimo ipak ove teme, ishrane.
Naša dužnost, ako želimo sebi dobro, jeste da osvestimo tu neljubav prema sebi, da otkrijemo šta se sve krije u toj “praznini” u nama, a onda treba proći kroz proces prihvatanja i opraštanja i sebi i roditeljima. Kada to uradimo, verujte mi na reč, hrana nam više neće biti problem. Tada samo telo bira zdraviju hranu i odbija svaku vrstu ovisnosti, nezdravlja i neslobode…
Imam u svojoj praksi gomilu takvih osoba, kao što je jedna devojka bila intolerantna na gluten, mleko i slatkiše…Ograničavala je godinama svoj život i radost time što se odricala sve te hrane i opet nije bila dobro, a svakako ju je sve to uvodilo u depresiju i manjak životne radosti.
Homeopatijom, vežbama emotivnog čišćenja, kao i radionicama po metodi Lujze Hej, njenim sopstvenim uvidima odakle ide problem, ona se vrlo brzo oporavila do te mere da je počela da jede sve! Uživala je i u sladoledu i u pici koju godinama nije smela da okusi…Naravno, nije poenta da jedemo brzu hranu i šećere, ali jeste poenta da uživamo u sebi, svom postojanju, a to znači i u svim ukusima koje nam život nudi. Sa merom, naravno!
Kada pročistimo svoje misli i emocije, nesigurnosti i strahove, nećemo se više lepiti za takvu brzu i loše energizovanu hranu, neće nam ni trebati svaki dan, ali ako sebi damo dozvolu da je i ta hrana za nas ponekad dobra i da slobodno možemo u njoj da uživamo kada ju jedemo, da možemo da se opustimo i prepustimo i toj hrani, to onda znači da sami sebe volimo i prihvatamo na nov način, da imamo više poverenja u sebe i život… a tada i nema više potrebe da sami sebe maltretiramo hranom i vezanošću, predrasudom da je nešto baš otrovno za nas…
Ako nam nisu “otrovne” misli i emocije o sebi i drugima, ako se unutar sebe osećamo povezano, celo i sigurno, onda nam neće naškoditi ni jedna vrsta hrane! I sami ćemo birati umerenost u svemu i uživanje u svakom zalogaju i “zdrave” kao i ponekad manje zdrave hrane!
I zato setite se da sa tretiranja posledice i stalne “borbe” sa kuhinjom, zalogajem, dijetama i lekarima, pređete na otkrivanje i lečenje uzroka!
Uradite to i oslobodite se, a za to vam treba samo vaša namera, odluka i akcija u tom pravcu!
Živeli i zdravi bili i uživajte pametno i mudro u svemu što vam život nudi!